Muharem Bazdulj u zbirci eseja ,,Oko i lepota“ piše o svojim opsesivnim temama, literaturi i istoriji. U uvodnoj napomeni, autor kaže da su u ovoj knjizi objavljeni eseji koji su se prvi put pojavili na portalu Oko Radio-televizije Srbije, u periodu od kraja leta 2022. do kasnog proleća 2024. Knjiga je tematski podeljena na dva dela. Prvi deo, koji nosi naslov “Svetlo u samoći”, gde autor piše o piscima i književnosti, i drugi “U istoriju pod pravim uglom”, gde su tekstovi o kulturi u širem smislu te reči.
Naslov zbirke eseja aluzija je na poslovicu da je lepota u oku posmatrača. Lepota se, naravno, krije i u svakom od ovih eseja pojedinačno, jer Muharem Bazdulj predstavlja neumornog pregaoca na polju književnosti i kulture uopšte. Bazduljeva lektira sastoji se od sjajnih pisaca, kako stranih (Markes, Kundera, Oster, Nesbe, Rot), tako i domaćih (Andrić, Selimović, Milišić, Kiš, Krleža, Jara Ribnikar), ali i mnogih drugih pisaca i pesnika koji paradiraju kroz ove zanimljive eseje. Ono što istinski cenim kod Muharema Bazdulja je njegova intelektualna radoznalost i sposobnost da poveže naizgled nepovezive stvari. Za sve one koji mi ne veruju na reč, neka pogledaju na internetu snimak u kom Muharem Bazdulj pred Duškom Vujoševićem uspeva da poveže pesmu Dina Merlina sa ljubavlju prema Partizanu.
U ovoj knjizi zanimljiva su dva eseja koja prikazuju zanimljive priče o onome šta bi bilo kad bi bilo: Nenapisano dvadeset deveto poglavlje Travničke hronike i Uloga Jare Ribnikar u Nobelovoj nagradi Sola Beloua. U jednom eseju od velikog značaja je muzej, dok drugi esej daje misterioznu ljubavnu priču dostojnu detektivskog romana. Da li je naša Jara Ribnikar prevodeći američkog Nobelovca Sola Beloua slučajno pala na njegov šarm ili je to velika uobrazilja? I drugi eseji ovog prvog dela knjige jako su zanimljivi. U njima se vidi koliko Bazdulj poznaje književnost i duh vremena. Kako je Džon Persi Šeli, veliki engleski romantičarski pesnik prizivao bratstvo Srba sa Albancima i Arnautima. Koliko je velikom italijanskom piscu Italu Zvevu bio važan Trst i kako se ugledao na Džojsa. Kakva to tuga i mudrost pohode velikog Mišela Uelbeka. Da li su strah i prezir ophrvali današnji Oslo Ju Nesbea? Mnogi od eseja su komemorativnog karaktera – o Markesu, Stevanu Tontiću, Milovanu Danojliću, Igoru Mandiću, Dževadu Karahasanu, Milanu Kunderi, Abdulahu Sidranu i Polu Osteru.
Drugi deo knjige predstavlja susret sa istorijskim ličnostima. U njemu je data priča o Zlatanu Ibrahimoviću, Vahidu Halihodžiću, Kristoferu Klarku, porodici Popadić iz Boljeg života u kontekstu protesta Srbija protiv nasilja, zatim tu je i priča o neumornom Klint Istvudu i najzad fenomenalan esej o seriji Koža kao Krvavoj bajci našeg vremena. Taj esej o Koži i zatvara kao veliko finale ovu knjigu eseja. Koža je priča o našem vremenu, vremenu tranzicije koja traje gotovo trideset godina. Koža je priča o gubitniku koji se slučajno zove Slobodan Milošević. Na samom početku ga nalazimo u zatvoru u Hagu (kakve li ironije!), da bismo kasnije pratili njegov život kad izađe iz zatvora i dođe u Banja Luku posle mnogo peripetija. U Banja Luci srećemo razne mutne tipove, ratne profitere i sav mrak koji usisava u sebe mnoge junake. Mnogi od njih će stradati u međusobnim obračunima, ali nas zanima nesrećni Slobodan koji će se u finalu suočiti sa čovekom koji je odgovoran za smrt njegovih roditelja.
Čitajući ,,Oko i lepotu“ Muharema Bazdulja istinski čitalački sladokusac naći će preko potrebnu dozu lepote i uveriće se kako je na malom prostoru moguće pisati o velikim stvarima, a to je, složićete se, i velika vrednost u današnjem vremenu.
