NaslovnaKulturaСплет најлепших српских песама 2024. године

Сплет најлепших српских песама 2024. године

-

Година албума је за нама и зарада од стриминга је очигледно постала довољно значајна да би се извођачи и даље концентрисали искључиво на синглове и наступе. Нажалост ово није донело хрпу одличних песама већ сувишак, тих неких, просечних. Док нам је прошле године фолк заузео јачу половину листе, ове једва да га има у траговима. Деведесет одсто српске музичке продукције се бави трендингом, прегледима и алгоритмима, односно тиме да ли се носе Мона или Луј Витон ташне, да ли се вуче чисто или крштено бело и колико зајебаним Ламбурџинијем се чекића на Газели.

Ипак, упркос овој кризи морала и забрињавајућем налету дарвинизма и постхуманизма Србин воли песму и радо је пева и пише. Овде представљамо двадесет бенгера који цветају као хиљаду цветова. Позивам вас да упијете њихове опојне мирисе упркос могућим алергијским реакцијама и наставите храбро даље кроз годину као поносно и поштено Српче.  

ЦОБИ: ДАР И КЛЕТВА

Најважнији међед медо музичар савремене српске песме нас је дуго задиркивао и замарао најавама некаквих албума. Требало је колико се сећам некакав „прави реп“ да изађе, али је Цоби уместо оплакивања пута по трњу младог хаслера ипак посегнуо за нечим много важнијим и суштаственијим и за њега и за нас. Кренули су тизери за Табакмала пројекат, најављен је (опет) албум али нам је уз најаве напокон стигао и овај сингл. Шпанци кажу estoy en mi salsa, Амери feeling myself, ми можемо да кажемо: Види га, дебели живи га! Ако и остатак албума буде на овом нивоу имамо класик.

„Брзи прсти, тешке руке, играмо уз звуке гето тарабуке, крвав ‘леба, златне чуке, дар и клетва, нико не зна моје муке“

АНА НИКОЛИЋ: ТЕРАСА СА ПОГЛЕДОМ НА ЗИД

После оних узнемирујућих процурелих клипова где се жали свом хирургу како има чело вишка на глави ја сам мислио да Ана Николић практично више не постоји. На срећу, преварио сам се, изгледа да свака пропаст Ану чини само још јачом и раскошнијом. У времену у ком се на сваки могући начин подилази најнижим страстима публике не би ли предали последњи биткоин док пуше струју излази једна гитарска slow jam старомодна песма коју бенд хотела свира да се загреје и провери да ли су инструменти у штиму, па онда поново из почетка кад се усвирају пошто је воле. Стари свет је могућ ако га желимо.

„Срце ти ослепело, ал’ ме погледај. Лоше сам ти испала, гадан осећај“

АЛБИНО: ЕРОС

Немам речи за ову ствар, слушам је целу годину и што се тиче плесних нумера нема јој равне. Дуго нико није закуцао овако господски бенгер. Најлаганија грмљавина. Шта је Стјепан побожни урадио са траком а шта Ајзи са лириксима, а шта је Ђани без Версаћија? Алби је, свакако, сензација!

“Еј ти принцезо! Црно одијело, мирише Версаће Ерос. Мислим да миришеш на мене још од летос.“ 

БАРБАРА БОБАК: СКОТИНА

О феномену плакања за прохујалим звуцима и временима или само користољубивој рециклажи сам већ писао. Што се пастиша тиче тешко да може даље и боље од овога. Да ову траку убацимо на неку дугосвирајућу Миру Шкорић, или у споту каналисану Цецили, из неке деведесетшесте (Љуба у споту типује на 92. али мислим да није било још ових мидија тада) не би била превиђена.

„Да ли ти је вечерас у глави, ко ме мази, гужва постељу? Ни најбољи, нити онај прави, са мном само лоши остају.“

БРЕСКВИЦА: НАТАЛНА

Breskvy је наравно из Београда и она и кад прави омаж ради то културно и са забавњацима и дувачком секцијом и фанки Ибанез гитаром. Али колико год ја био мрзовољан старији човек изневерен транзицијом, ово је поштен хит.

„Лепа, млада, за све друге фатална, ал за случај с тобом треба натална.“

ТЕА ТАИРОВИЋ: БАКШИШ

Осећам се недостојно да оцењујем овакву вредницу јер има једно двадесет пута веће срце од мене, али да ми је неко пре пет година рекао да ће имати каријеру а камоли постати аутор и писати песме за друге велике извођаче, рекао бих: “Важи брате.” Сада је једно од најјачих имена на естради. 

“Илегално леп, пала сам на то и године робије ми прете.”

ЗЕЈНА: НАЈБОЉА

Песма за Евровизију је подигла велику прашину ове године. Отишла је политички коректна Тејадора да се скида гола по Шведској за Васкрс, а удбашки пројекат Гнезда орловог је пао. Ипак, поред многих занимљивих песама једна је од почетка била једноставно савршена и јасно најбоља. То је чедо Звонимира Ђукића Џулета. Могуће најбоља ствар у његовој каријери поред оне када мами каже не.

“Нудиш ми баш све, ја ти кажем “Не”, не треба ми све, само сад запали ме”

ЕЛЕНА КИТИЋ: ЕЛЕНА

Елена није постала баш Ријана каквој се надала, али овде је довољно близу. Династички карактер нумере употпунује и то што је глазбу складао момак који заправо овим префињеним гитарским прогресијама полаже право на њену руку.

„Стижем попут олује, свако би да буде с нама, ал’ знам ко су змије, научила ме је мама.“

ЈОВАНА ПАЈИЋ: ЛУДИЛО МОЈЕ

Јована звучи као бивше када се јаве (углавном уочи поста) са „Шта има лудице?“ Дакле, без стида и пуна унапред осујећених намера. Ипак, за разлику од ових поноситих калкуланата она срља у пораз практично невино и наглавачке. Делом сам запрепашћен количином кича, делом поражен немогућством љубави у бескрајно суровом свету који не прашта, јаловом попут оно јеванђелског семена баченог покрај пута.

„Дођи и ноћ ми поквари, само на под баци ствари. Ја сам твој грех нови стари, а ти рана која крвари“  

ЦРНИ ЦЕРАК: ЦЦ #4

Секси и Армани су избацили албуме, Церак је избацио албум, Бандра је са Лацкуом снимио најтврђу ствар године. Биба је имао свој моменат са Мухамедом… Историја српског репа се пише пред нашим очима.

“365, 24/7, радимо и недељом, Црни Церак, све на црно, ништа легално”

НИЋПА И ЂУС: ПУСТИЛА ЈЕ МАМА

Ову песму кад сам чуо поново сам почео да верујем у ствари. Лагани смо да спочитамо Иванчеву шта стигнемо а не би могли једну годину да изгурамо без њега. Свеједно, сваки пут кад помислимо како је закунтао негде, изађе из гараже да нам покаже онако мајсторски да може то шта нам треба ако не питамо када ће бити готово.

„Урадила је ноктић, пустила је сокић, са задњег седишта возим, правим игру као Јокић.“

ЛАЦКУ И БАНДРА: П.О.Б.

Опасна ствар. Није дуго било овако тврде трепчине.

“Ušo u klub, nisam ni seo, vеc su mi doneli belo, vec sam zablеjo s modelom. Nemoj se kačiš s favelom, nemoj se igraš sa lerom.”

ШКАБО: ДОБРО

Колико ми често преседне Синдикат са лекцијама и пацкама које избацује као музику толико ме је овај Шкабов моменат светосавско хајлеселијанског надахнућа звизнуо. Морао је мало да сјебе у другом версу јер је само грешник, али ту смо да праштамо.

„А кад узлетим, знам, нисам посебан, песме радосне дар, дивно благо ми је дато.“

БИГРУ И ПАЈА КРАТАК: МЕДАКОВИЋ ВОЖДОВАЦ

Ово је пре свега ту јер нисам могао да очекујем да ће „стара школа“ да се врати икада и икако а камоли да је неко уради тако да се стварно слуша и погура мало генерација која је ипак после свих тих џокаваца решила да сврши у жену и узме тај лизинг макар остала гола ко пиштољ насамо са тим неким мангупским поштењем.

„Пали се фар и сивим Аудијем стижемо у крај, браћа на ћошку, смрди вутра, друже, овде сви су хигх“

ФУЈЧИНЕЛА БОЈС: СРБИЈО ИЗДРЖИ

Разумем зашто ова прича конзервативцима иде на курац, једноставно срање је наркоманско, али мени је ово преиспитивање националних осећања младих драјзероваца дирљиво. И нисам сам, у КПТМ није могло да се уђе од студената летос. Додуше, као старији човек нисам ни покушавао.

„Да л’ да кажем малом орлу биће ведро поново, ову песму планирамо, неки фазон Косово“

КСАНАДУ: ИДЕМО У ПАНЧЕВО

Једна од легендарнијих трака године, невезано за то што смо се и Ксанаду и ја преселили за Панчево прошле године. Невезано за то да ли сте икада чули за Панчево. Више него идеш за Канаду, рецимо, свакако.  

“Најлепше су шетње по кеју на Тамишу, кад је лепо време ту се људи фотографишу. Двадесет минута си од Бегеа, пресели се у Панчево, то је топ идеја.”

КЛОТЉУДИ: ВИЛА

Једини рокенрол бенд у Србији тренутно, цео албум „Мода“ ломи. Могла је у сплет да упадне и „неки бендови нису бендови“, што се односи на све бендове осим Клотљуди. 

„У црном гогољевом кафтану је била, а моја вила, ни мртва ни жива, ни дужна ни крива.“

ТЕДИ БЕР ОФЦЛ: ДЕВОЈКА СА ОГЛАСА

Теди је највећи трол српског репа, медикаментски понори и врачарски престиж су његова свакодневица, а ова нажврљана скица његових плаћених сексуалних ескапада је једноставно превише дирљива.

„Ишли смо од Луија до Гучија сва та три месеца, јебали смо се цео дан по хотелима са пет звездица.“ 

ХЕРОЈИ: ТИ РЕКС ФАН

Прво што сам помислио када сам чуо повратнички сингл Хероја је овако звучи импотенција у свом идеалном издању. Т. Реx никада нисам слушао, али сада могу да кажем дие хард цум хард фан Хероја.

„Кад си болан чула риф са звучника бејбе, ниси знала да су то Ти Рекс. Седишта од коже, о мој боже, био је то тако добар секс.“  

МУКИЛИ: ON THE RUN

На Мукилија сам случајно налетео, мислим да га је неко окачио на фејс и да ме је привукао овај кавер где позива људе да га бију, па сам пустио. И сад иде оно: „И имао сам шта да чујем…“ Ово ми је нешто најсвежије када је наш реп у питању, иако је ово само неки фри који је Мукили бацио на матру која га помера, али довољно да видимо са каквим мозгом имамо посла. Идемо до 500 прегледа у 2025. Живи били пријатељи!

“24/7 урађен, нисам стрејт као педер”

POPULARNO

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

SLIČNO

Водим те у Порторико: деколонизаторски мотиви у музици Bad Bunny-ја

0
На самом почетку године и опште одушевљење широм света, свој последњи албум објавио је порторикански enfant terrible, Бенито Антонио Мартинес Окасио, познатији под псеудонимом...

Дрво вишње

Nemojte da kažete Hariju

KOMENTARI

Dejan M. Pavićević on U Siriji se rađa novi halifat
Cousin Rupert on U prašini ove planete
Слађана on Распето Косово
Небојша on Распето Косово
Aleksandar Sivački on El Pibe
Đorić Lazar on El Pibe
Ministar Zdravlja on 25 godina od Dejtonskog sporazuma
Младен on Učmala čaršija
Anita on Vladalac
washington on Kosmopolitizam Balkana
Nadežda on Vladalac
Владимир on Vladalac
Predivan tekst, hvala puno na ovome, vrlo je važno za sve nas on Revolucionarne ideje i dalje postoje, a postoje li revolucionari?