Oskari 2025. godine donose izvanredan spektar filmskih ostvarenja. Čak 50 nominovanih naslova koji svojim narativno i vizuelno oblikuju savremenu kinematografiju. Nakon što sam pogledao većinu nominovanih (fali mi par), odlučio sam da u rubrici „Ovacije i Negacije“ izdvojim pet naslova koje toplo preporučujem za gledanje, kao i pet kojih, za sada ne bih preporučio. Pa da krenemo!
Ovacije – Conclave
„Conclave“ je bio pritajeni favorit na ovogodišnjim Oskarima! Sa četiri osvojene BAFTA nagrade, uključujući za najbolji film i režiju, predviđalo se da će možda uzeti i Oskara za najbolji film. Dok je nominovan za osam Oskara, zlatnog idola je samo odneo Piter Straugan za najbolji adaptirani scenario, što je definitivno zaslužena nagrada!Nakon što Papa iznenadno umre, kardinalu Lorensu je data dužnost da organizuje konklavu, odnosno glasanje za novog poglavara katoličke crkve. Dok kardinali izolovani u zidinama Vatikana, biraju novog vođu, na videlo izlaze spletke i davno zakopane tajne potencijalnih kandidata za najduhovniju titulu… „Conclave“ je film koji se gradi na izvrsnim izvođenjima apsolutno svakog člana ansambla, ali se zasigurno najviše izdvaja Rejf Fajns, koji nažalost ni ove godine nije pokupio davno zasluženog Oskara za glumu. Film vredi pogledati i zbog angažovajućeg scenarija, montaže i suptilne, ali moćne režije. Takođe, film ima mnogo pritajenih korišćenja vizuelnih efekata, pa pokušajte da ih opazite dok gledate!
Ovacije – No Other Land
Film za koji nisam mislio da će stvarno dobiti Oskara za najbolji dokumentarac, ali mi je i te kako drago što jeste! „No Other Land“ je film koji je napravio palestinsko-izraelski kolektiv, a prikazuje višestruko uništenje zajednice Masafer Jate na okupiranoj Zapadnoj obali. Izraelska vojska konstantno zlostavlja narod koji samo želi da živi koliko toliko, normalan život. Film takođe prikazuje savez koji se razvija između palestinskog aktiviste Basela i izraelskog novinara Juvala, pružajući publici uvid u ovaj višedecenijski konflikt iz više uglova.„No Other Land“ je zaslužno pokupio ovu nagradu i nadam se da će barem zbog toga da ga pogleda što više ljudi! Ostali nominovani su bili okej, pogotovo „Soundtrack to a Coup d’Etat“, ali ako neki film od njih treba pogledati, to je “No Other Land“!
Ovacije – Sing Sing
Film koji je vrlo potcenjen na ovogodišnjim Oskarima! Jeste da je bio nominovan za tri Oskara: najbolja originalna pesma, najbolji glavni glumac i najbolji adaptirani scenario, ali je trebalo da se nađe i među nominovanim za najbolji film! Džon „Divajn Dži“ Vitfild služi dugu kaznu u „Sing Sing“ zatvoru zbog zločina koji nije počinio, pronalazi smisao glumeći u pozorišnoj grupi zajedno sa ostalim zatvorenicima, uključujući opreznog novajliju u ovoj dirljivoj istinitoj priči o otpornosti, humanosti i transformativnoj moći umetnosti. Ono što ceo film čini autentičnijim nego što već jeste je činjenica da je ovo u potpunosti istinita priča. Ne samo da je baziran na pravoj priči Divajn Džija i ekipe, već većina glumaca glumi sebe, odnosno svi su deo prave pozorišne trupe opisane u filmu.Film je koji me je pomerio u više navrata, naučio me nečim novim, a i dozvolio mi je da uživam u još jednom odličnom izvođenju Kolmana Dominga, za kojeg se nadam da će sledeći put da pokupi tog Oskara! Ako vam je film nekako promakao, obavezno bacite pogled kad budete u prilici!
Ovacije – Nosferatu
Smešten u prvu polovinu 19. veka u malom gradu Vizburg u Nemačkoj, ovo je priča o Tomasu Hateru, novajlili u agenciji za nekretnine. Kako bi se dokazao u firmi, mora da napusti svoju novopečenu ženu Elen i otputuje daleko u Transilvaniju kod misterioznog grofa Orloka, kako bi zaključio veliki posao. Što je bliži svojoj destinaciji, oseća strah i jezu koja je već obuzela narod smešten oko zamka… Hater nije mogao da zna, ali odlazi u gnezdo vrlo starog čoveka, odnosno bića koje svoju žeđ neće utoliti kupovinom stare kuće u gradu, već samo krvlju…Redak je rimejk vredan vaše nepodeljene pažnje. Uzima sve što je dobro iz prethodnih adaptacija i originalnog romana i postaje nešto svojstveno unikatno u moru sličnih ostvarenja. Bez problema može da stoji rame uz rame sa ostalim verzijama ove priče. Reditelj Robert Egers je stvorio još jedan odličan film, njegov najbolji do sada, a njegov rad će nastaviti da kroči put svim autorima koji žele da naprave nešto apsolutno svoje. „Nosferatu“ je više od samo još jednog rimejka ili samo još jedne adaptacije knjige „Dracula“, već je najbolji vampirski film ikada.Na ovogodišnjim Oskarima je bio nominovan za četiri nagrade: najbolja šminka, najbolji kostim, najbolja scenografija i najbolja fotografija, a nije ni jednu osvojio… Ne bih se bunio da je dobio za kostim, ali bih voleo da se Egers našao među nominovanim rediteljima!
Ovacije – A Real Pain
Vrlo dobro napisan i odglumljen „mali“ film. Odnosno, film je o ne toliko bliskom odnosu potpuno suprotnih rođaka koji moraju da se ponovo emotivno povežu nakon što krenu na put preko Poljske. Tamo su da saznaju po nešto o poreklu njihove porodice, a i da shvate po nešto novo o njima samima… Iako jeste odlično napisan, gluma Kirana Kalkina je ono što ovaj film drži na jednom visokom nivou, iako formalno gledano nije neki film koji bi svakog oduševio. Ali ako ste u potrazi za kratkom avanturom koja će vas emotivno pomeriti, „A Real Pain“ je film za vas!„A Real Pain“ je na ovogodišnjim Oskarima bio nominovan za dve nagrade: najbolji originalni scenario i najbolji sporedni glumac. Kiran Kalkin je pokupio većinu nagrada za tu kategoriju ove sezone, pa tako i Oskara! I te kako je zaslužio zlatnog idola, jer je jednostavno rečeno noseći stub filma. Iskreno mi je žao Džeremija Stronga što je ponovo izgubio neku nagradu od Kirana… Takođe, Džesi Ajzenberg je pokidao kako je napisao i zasluženo se našao među nominovanim, ne bih bio razočaran da je dobio nagradu, ali ju je ipak odneo Šon Bejker za film „Anora“!
Negacije – Emilia Pérez
U savremenom Meksiku, talentovana, ali potcenjena advokatica Rita gubi svoje veštine radeći za moćnu advokatsku firmu koja se više bavi prikrivanjem zločina nego sprovođenjem pravde. Međutim, neočekivano joj se pruža prilika koju ne može da odbije: da pomogne ozloglašenom narko-bosu Huanu Del Monteu, poznatom kao Manitas, da se povuče iz kriminalnog sveta i zauvek nestane. Manitas ne želi samo da pobegne, već godinama u tajnosti kuje plan da postane žena kakva je oduvek sanjao da bude i da na taj način pobegne od zakona, ali i od sebe i svoje mračne prošlosti.
Premisa sama po sebi uopšte ne zvuči loše, svakako je nešto što se ne viđa često u svetu filma… Pritom, čak i kad se doda povrh svega toga da je u pitanju zapravo mjuzikl, ne zvuči posve loše! Nažalost, kada se malo zađe dublje iza scene, kada se pročita da je film režirao Francuz Žak Odijar, da je film zapravo snimljen u Francuskoj većinski sa glumcima koji nisu iz Meksika (neki su imali svega nekoliko meseci da nauče španski)… Pritom, reditelj je jednom prilikom pomenuo da je za ovakvu priču odabrao španski kao glavni jezik jer je to jezik koji govori „sloj“ ljudi kojem želi da se obrati; španski je jezik migranata i siromašnih. Izjava koja je posve sramotna i potresna, ali nekako i smislena kad se pogleda film, jer je ovo nedefinisana smrdljiva smesa od ostvarenja koja ne zna šta tačno hoće, osim da bude definicija stereotipa u vidu filma. Film koji nosi skoro rekordan broj nominacija za Oskara (13), broj koji bi trebalo da donekle barem označava nezaboravan film koji je pomerio granice onoga što je do sad bilo poznato u stvaranju filmova. „Emilia Pérez“ nije ništa od toga, već je u najboljem slučaju mediokritet željan pažnje. Jeste bio „veliki kreativni zamah“ i pohvaljujem autorski tim što se osmelio da uradi ovakav film, ali ovo jednostavno nije proizvod očigledno velikog truda mnogo ljudi, a svakako nije nešto što zaslužuje toliko guranja i veštačke pažnje samo jer je o određenoj temi…„Emilia Pérez“ je od trinaest Oskara pokupila dva: za najbolju originalnu pesmu i najbolju sporednu glumicu. Bilo je nerealno da „ode kući“ praznih ruku, a slažem se da su ove nagrade i jedine za koje je realno i film mogao da dobije! Svakako, vi ste tu da prosudite za sebe da li je stvarno „negacija“!
Negacije – Six Triple Eight
„Six Triple Eight“ govori o naslovnoj vojnoj jedinici koja je za vreme Drugog svetskog rata bila zaslužna za dostavljanje preko 17 miliona nedostavljenih pisama! Ono što jedinicu čini bitnoj jeste što je bila sačinjena isključivo od žena, i to crnkinja! Tolika pisma su uspele da pošalji za samo pola godine, upkros konstantnim pritiscima od strane vlade i ostalih delova američke vojske. Zaista je inspirativna i bitna priča koja je nažalost dobila očajnu adaptaciju. Bilo je vrlo teško gledati ovih dva i nešto sata bolne glume i zaista sveopšte loše produkije koja podseća na neki skeč… Barem postoji istoimeni dokumentarac koji je sigurno bolji od ovog skoro pa amaterski sklepanog filma. Film je koji me je podsetio koliko „Netflix“ ponekad ume da napravi bljuzgu od filma.Na ovogodišnjim Oskarima se film našao nominovanim samo za najbolju originalnu pesmu! Za to je nominovana Dajen Voren, a ovo joj je 16. nominacija po redu. Nadam se da će joj 17. nominacija osvojiti i tog Oskara koji čeka više od četvrt veka!Negacije – A Complete UnknownIako nije u potpunosti negacija, opet ga ne bih nominovao ni za jednog Oskara za koji je nominovan. Film je mogao da dobije osam Oskara, uključujući i za najboljeg glumca, režiju i film, ali nije ništa dobio! Iako sam viđao dosta pohvala za ovaj prikaz karijerne prekretnice Boba Dilana, lično mi nije prijao…Postojanje ovog filma me jeste isprva obradovalo, naročito jer je Šalame i te kako posvećen glumac, a i prethodni uplivi reditelja Džejsma Mangolda u biografske filmove o muzičarima su me ubedili da će „A Complete Unknown“ biti dobar prikaz jednog od najbitnijh muzičara ikada. Nažalost, film nije uspeo da me dotakne ili iznenadi. Pre gledanja nisam znao mnogo o Dilanu, a nakon gledanja mi je znanje o njemu nekako još oskudnije… Iako ne zaslužuje Oskare za najbolju režiju, film ili glavnog glumca, ne bih se bunio za neke od ostalih nominacija. Najbolji sporedni glumac, najbolji kostim ili najbolji zvuk; sve su nagrade za koje se ne bih mnogo bunio da je „A Complete Unknown“ odneo, ali mi je drago što nije!
Negacije – Inside Out 2
Među nominovanim za najbolji animirani film, „Inside Out 2“ se činio najviše forsiranim; kao da im je samo trebao neki „Pixar“ film, pa su ga eto tako nominovali! Iako nije imao šanse pored ostalih koji već polako postaju klasici, morao je da se ugura…„Inside Out 2“ je jedan od boljih “Pixar” filmova još od filma “Luca”, što zapravo ne govori mnogo. Okej je nastavak koji profitira od savršenog temelja koji predstavlja prvi film . Noviteti su bili uglavnom smisleni, ali neki su nedovljno utemeljisani kako bi zapravo imali željeni efekat. Bilo je lepo vratiti se u ovaj svet i dobiti barem malo osećaj “starog” “Pixara”. Iako dovoljno dobar i nekako neophodan nastavak, “Inside Out 2” nije uspeo da me obori sa nogu kao prvi film. Nemaju istu narativnu slojevitost i maštovitost, a to je uvek preko potrebno ovakvim filmovima.
Negacije – I Am Ready, Warden
Džon Henri Ramirez je osuđen za ubistvo i izrečena mu je presuda smrti u saveznoj državi Teksas. Tokom pritvora i iščekivanja neminovnog, Ramirez pokušava da uspostavi kontakt sa sinom svoje žrtve, dok se istovremeno priprema da se oprosti od svoje porodice.„I Am Ready, Warden“ je nominovan za najbolji kratki dokumentarni film. Pokušao je da bude nešto drugačije, da emotivno pogodi publiku i natera je da se zapita u kakvom svetu živi… To je donekle uspeo, ali je klasična eksploatacija od filma. Nije najgori dokumentarni film ikada, samo ne nudi ništa novo, već pokušava da izazove reakciju na najlenji način, koristeći već kliše temu… Ako su se barem odlučili za takav pristup, neka idu skroz do kraja! Pritom, nije me lično bilo briga za ljude u filmu i iako je dokumentarac, izgledalo je kao da preglumljavaju…
Iako je izbor među 50 nominovanih filmova bio izazov, nadam se da će moj osvrt kroz „Ovacije i Negacije“ poslužiti kao koristan vodič za navigaciju kroz bogatu ponudu Oskara 2025. Svaki film, bilo da dobija aplauz ili susreće kritiku, ima svoj jedinstveni glas. Na kraju, prava vrednost filmske umetnosti leži u subjektivnom doživljaju. Rekavši to, želim da uživate u otkrivanju novih filmova i nastavite da budete radoznali, jer je filmski svet pun svačega zanimljivog za oktriti!
