Mart 2025. nam donosi svežu paletu filmskih ostvarenja! U ovoj ediciji rubrike „Ovacije i Negacije“ ćemo se osvrnuti na tri filma koja ali i na ona tri ostvarenja koja, iz različitih razloga, ne uspevaju da ostave pozitivan utisak. Uđite u svet marta 2025. i otkrijte koja ostvarenja vredi pratiti, a kojih treba se, možda, držati na odstojanju.
Ovacije – Mickey 17
Novi film Bonga Džun-Hoa! Nakon više od šest godina od svetskog hita koji je oborio mnoge rekorde, pa i neke na Oskarima, „Parasite“, Džun-Ho se vraća na velika platna i to sa lajt naučno-fantastičnom komedijom! „Mickey 17“ je snimljen još pre dve godine, ali su tragali za savršenom verzijom filma u montaži! Mogu reći da su ga otprilike i našli, jer je ovo bilo zabavnih skoro dva i po sata!
Jeste da „Mickey 17“ nije najbolji film godine, ali je bilo zaista kul videti Roberta Patinsona kako igra dve potpuno različite verzije istog lika: vidi se da mu je bilo i te kako zabavno! Film jeste donekle obećao dublje istraživanje teme odnosa religije i vlasti, kao i pitanja svrhe života i smrti, ali na kraju je to zapostavljeno zarad klasične holivudske zabave, što isto nije posve loše!
Sve u svemu, preporuka je i siguran sam da ćete se, ako išta, zabaviti, ali i malo porazmisliti o nekim bitnim pojedinostima života! Doduše, ne nešto mnogo kao što bi kod nekog drugog filma ovog reditelja. Svakako, „Mickey 17“ je zapravo redak ovogodišnji film koji bih zapravo preporučio u potpunosti, ali ima vremena, godina je tek počela (da, znam da je april već stigao)!
Ovacije – Novocaine
Još jedan Džek Kvejd film 2025. godine (pored „Companion“)! Nejt Kejn je čovek koji ne može da oseti bol. Radi dosadan, bezopasan posao u banci, iz straha da mu se nešto ne dogodi. Ali, kada je devojka njegovih snova oteta, čovek nesposoban da oseti fizičku bol pretvara svoje retko stanje u neočekivanu prednost u borbi za njen spas! Nejt Kejn mora da prevaziđe svoje limite kako bi najzad uradio nešto bitno u životu.
Kvejd igra istog lika kao i u svakom filmu/seriji do sad: nesnađenog štreberka koji ispod površine ipak krije nešto veće, jače nego što se isprva činilo. Izgleda da je ostao tajpkastovan kao takav lik, ali to je okej za sada, jer mu i te kako stoji!
Iskren da budem, ovaj film bi mi bio omiljeni da imam 12 godina. Pun je očekivanih akcionih scena koje iskorišćavaju Kejnovu (ne)sposobnost da oseti bol. One su na prvu loptu simpatične, ali brzo postanu repetativne bez sposobnosti ili uopštene aspiracije da prikažu nešto što do sad nije viđeno već previše puta.
„Novocaine“ je bio u najbolju ruku okej filmsko iskustvo. Nećete naći ništa što niste do sad videli nekad, ali je svakako bilo zabavno gledati ga. Stavljam ga u polovične „ovacije“ deo, jer nije loš, niti nešto tako, već samo postoji u svojoj „okejnosti“. Ako ga budete gledali, samo isključite mozak i ne očekujte nešto vau!
Ovacije – Chaos: The Manson Murders
Može se reći da je malo više od pola ovacije, jer je ipak više samo osrednji film koji u više navrata sebe shvata preozbiljno. U pitanju je „Netflix“ dokumentarac koji postavlja pitanje: „Šta je nateralo pratioce Čarlsa Mensona da ubiju toliko ljudi?“
Može se reći da je ovo neka vrsta adaptacije knjige „CHAOS: Charles Manson, the CIA, and the Secret History of the Sixties“ pisaca Toma O’Nila i Dena Piepenbringa, koja gleda na Mensonov slučaj iz ugla tajnih eksperimenata američke obaveštajne službe CIA. Film je zapravo i zanimljiv sve dok se bavi iz Mensonovim slučajem iz te perspektive, ali generalno, je samo okej film.
Osrednji dokumentarac o Mensonu, sve što se već znalo o njemu se pojavljuje i ovde, samo sa daškom novih teorija o uključenju MK Ultra CIA programa itd. Svakako, ako ne znate ništa o Mensonu i njegovoj „porodici“, pogledajte film, onda će vam biti zaista super. Gledajući formu, „Chaos: The Manson Murders“ je malo bolje producirani YT video! Klasična „Netflix“ brlja koju vam ovog meseca ipak preporučujem!
Negacije – The Electric State
Zasnovano na istoimenom grafičkom romanu Simona Stalenhaga, priča se odvija u alternativnoj verziji 1994. godine. Četiri godine nakon razarajućeg rata između ljudi i robota, tinejdžerka Mišel napušta svoj starateljski dom kako bi pronašla svog davno izgubljenog brata. Na avanturi koja će je voditi duboko u zabranjenu teritoriju u kojoj vladaju roboti, udružuje se sa krijumčarem i njegovim duhovitim robotom pratiocem.
Džo i Entoni Ruso, odnosno Braća Ruso (jer to kao zvuči više kul) su već šest godina na rediteljskoj eskapadi van MCU. Istina je da su radili na najboljim filmovima tog univerzuma i time ga podigli na viši nivo, počevši sa „Captain America: The Winter Soldier“, a i zaključili su prvu sagu filmom „Avengers: Endgame“. Njihov povratak u ovaj univerzum je bio neminovan, a očekuje se 2026. godine, kada se vraćaju da „spase“ MCU, koji je trenutno duboko u kreativnom ponoru… Na svojoj „odiseji“ koja ih vodi nazad do MCU, Rusoovi su se oprobali u nekoliko žanrova. „Cherry“ je bila drama o mladiću i njegovoj borbi sa PTSP-om, a „The Gray Man“ špijunski triler koji je bezlični „John Wick“ klon traljavo pomešan sa „James Bond“ tropama… Pomenuta ostvarenja su bila ofrlje i lenji autorski upliv u žanr; doslovno je nejasno kome su ovi filmovi išli u prilog… Braća Ruso su odlučili da ovaj put svoje masne i pohlepne prste umaste u žanr naučne-fantastike. Rezultat je i te kako očekivan, jer je „The Electric State“ još jedno otelotvorenje reči: generičnost, traljavost i lenjost.
Ono što je „The Gray Man“ za špijunske trilere, to je „The Electric State“ za naučno-fantastičnu avanturu, apsolutno veliko ništa. Potpuno nemaštovito i lenje ostvarenje odrađeno samo da bi se potrošila sumanuta suma novca. „Netlfix“ je najzad uspeo da napravi visokobudžetni blokbaster u pokušaju za čije vreme trajanja možete komotno da slažete veš ili perete sudove, a da ništa ne propustite! Ako počnete da gledate „The Electric State“ i podseti vas na neki drugi film (vrlo verovatno bolji), samo pogledajte taj, makar ga gledali već sto puta…
Negacije – Snow White
Još jedan nepotrebni igrani rimejk klasičnog „Disney“ filma. Ovaj projekat je bio pogotovo bitan, jer je ipak rimejk prvog dugometražnog animiranog filma… Slažem se da su se vremena promenila od 1937. i da je društvo barem malo drugačije, ali ovaj film je trebalo da ostane najpribližniji originalu što je moguće… Pokušavajući da ne stanu na prste osetljivim pahuljama od moderne publike, „Disney“ nije napravio konkretan film… Filmovi bajke fale današnjem filmu i voleo bih da smo dobili takav film, a ne šta god ovo bilo…
„Snow White“ je savršeno oličenje današnjeg popularnog, visokobudžentnog filma: neke nedefinisane smrdljive smese koja ne zna ni za koga je, ni šta je, a ni šta želi da poruči publici. Bolan film za gledanje… Rejčer Zegler je sušta suprotnost originalnoj Snežani, bilo je teško gledati je kako pokušava da bude dopadljiva. Gal Gadot se fizički slaže sa ulogom, ali se njena gluma ne gleda, već preživljava…. O patuljcima zaista ne bih ni govorio, stvarno je bilo bolje da su odabrali prave glumce izazovnog rasta da ih glume, a ne da naprave monstruozne kompjuterski generisane likove. Film je vidno sniman više puta, a negde na tom dugom putu su izgubili i trunku smisla i dodira sa originalom.
Negacije – A Working Man
Nažalost, nisam očekivao da će se najnoviji plod saradnje reditelja Dejvida Ejera i već legendarnog akcijaša Džejsona Stejtama naći skoro na samom dnu liste dosadašnjih odgledanih filmova 2025. godine… Prošlogodišnji „The Beekeeper“ nije postavio veliki standard očekivanja, ali opet sam se nadao da će najnoviji akcioni triler „A Working Man“, biti barem za nijansu bolji ili da se gledajući ga barem oseti ambicija da se napravi nešto što nije kao na traci. Očigledno mnogo tražim!
Levon Kejd je napustio karijeru vođe specijalne vojne jedinice kako bi živeo jednostavan život. Sve što sada želi jeste da radi pošten posao, na građevini, ali i da se trudi da bude dobar otac, da povrati izgubljeno vreme sa mladom ćerkom. Kejd je još primoran da otputuje u svet nasilja i krvi kada ćerku njegovog šefa otmu trgovci belim robljem. Njegova potraga za njom otkriva svet korupcije daleko već nego što je ikada mogao da zamisli!
Vau! Pa ovo zvuči kao klasičan tata film za nedelju popodne, kao nešto odlično za isključiti mozak i jednostavno uživati u besciljnom nasilju i otrcanoj priči koju smo videli već milijardu i po puta! Iskreno, voleo bih najviše na svetu da smo to dobili, ali „A Working Man“ čak ne ume da ispadne ni dobar kliše akcioni flik, nego nenamerna akciona komedija za koju jedva čekate da se završi.
„A Working Man“ je skoro pa parodija akcionog filma. Još jedan je na traci odrađen film: od scenarija koji je mogla bolje da napiše veštačka inteligencija, preko zaista zamarajuće narativne konstrukcije, predvidivih replika do naravno previše lenjo odrađene akcije. Film bi bio fanastičan ako biste igrali ulogu dementne osobe sa niskom inteligencijom. Naravno, nemojte da vas obeshrabrim! Idite u bioskop, pa proverite sami da li se slažete sa mnom ili ne! Ne mogu vam reći da eventualno u najboljem slučaju sačekate kad vam se nakupi veš za peglanje pa ga pogledate uz peglanje, kod kuće, sa jedva pola mozga… Ovaj opaki radnik dobija od mene jedan opako brzinski otkaz (bez otpremnine)!
Iako je prošli mesec ostao obeležen u jakim negacijama, ipak nam je doneo raznoliku filmsku ponudu koja dokazuje da je savremeni film šarena arena raznoraznih ideja. Dok su neke produkcije dokazale da kreativnost i originalnost mogu da nadmaše očekivanja, druge su, nažalost, ostavile još prostora za unapređenje. Nadamo se da će vam naši saveti pomoći da lakše pronađete filmske dragulje, a istovremeno da ćete biti oprezni prilikom izbora naslova. Hvala vam što pratite našu ediciju, i do sledećeg meseca: neka vas filmovi i dalje inspirišu!
